Jednostavno, jeftino i ne previše zahtevno kreiranje vebsajtova omogućilo je skoro svakome da sa minimalnim resursima i osnovnim nivoom digitalne pismenosti postane medij, i to ne samo da objavljuje informacije, već i da ih prima, odnosno da ima dvosmernu komunikaciju sa publikom. Prodor onlajn medija u tom pogledu predstavlja značajan korak u demokratizaciji izveštavanja i usponu “građanskog novinarstva”, što su dodatno podstakle društvene mreže, pre svega Fejsbuk, Tviter i Jutjub. Video-prenos protesta, obraćanja značajnih državnih zvaničnika, izveštavanje o komunalnim problemima, analize društvenih pojava - sve to i još mnoštvo drugih informacija dostupno je u svakom trenutku, na bilo kom uređaju koji može da se poveže na internet.
Onlajn mediji, naročito kada je reč o zemljama poput Srbije, imaju dodatnu vrednost na lokalnom nivou zbog toga što nacionalni mediji uglavnom ne posvećuju dovoljno pažnje problemima i prilikama u manjim sredinama. Pad priliva novca u tradicionalne medije (štampa, radio, TV) dovodi do situacije da oni izveštavaju senzacionalistički i okreću se uglavnom zabavnim temama, te građani često nemaju priliku da saznaju šta se događa u njihovom gradu, naročito kada su u pitanju teme od javnog interesa, poput komunalnih problema ili trošenja budžetskog novca. Pojedini onlajn mediji koji pokrivaju lokalne teme (npr. Južne vesti) su izgradili kredibilitet izveštavajući upravo o pitanjima od značaja za građane u manjim zajednicama.
Zakon o javnom informisanju i medijima usvojen 2014. godine predvideo je u članu 30, stav 2, sledeću odredbu koja jasno utvrđuje pravni položaj onlajn medijskih platformi u Srbiji:
“Mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.”
To suštinski znači da za onlajn medije važi opt-in režim registracije - ukoliko želite da vaš sajt postane medij u zakonskom smislu, neophodno je da ga registrujete u Registru medija koji vodi Agencija za privredne registre (APR). Ovakav pristup:
1) Obezbeđuje pravnu sigurnost - blogovi, društvene mreže i druge digitalne medijske platforme nisu pod režimom medijske regulative, osim ako su registrovane u skladu sa zakonom
2) Daje mogućnost izbora - registracija je dobrovoljna
Ako registrujete sajt kao medij u Registru medija, u tom slučaju dobijate dodatna prava, ali se na sajt primenjuje medijska regulativa, tj. imate određene obaveze koje idu uz ta prava. Recimo, sajt koji nije registrovan u Registru medija ne može da konkuriše za dodelu sredstava iz javnih izvora. Sva prava i obaveze koja proizilaze iz registracije medija detaljno su opisana u Vodiču SHARE Fondacije o pravnom položaju onlajn medija u Srbiji.
Registracija takođe znači da se za sadržaj u medijima odgovara po režimu uspostavljenom Zakonom o javnom informisanju i medijima, dok se odgovornost u slučaju neregistrovanih utvrđuje po opštem režimu, tj. prema Zakonu o obligacionim odnosima.
# | Medijski režim – Zakon o javnom informisanju i medijima | Opšti režim – Zakon o obligacionim odnosima |
---|---|---|
Teret dokazivanja | Nosi tužilac – za novinara i urednika traži se dokazana krivica | Nosi tuženi – krivica se pretpostavlja |
Stepen krivice koji se zahteva za postojanje odgovornosti | Novinar/urednik: dovoljna je (obična) nepažnja | Zaposleni: neophodno je postojanje namere (izuzetno i grube nepažnje) Ako je reč samo o fizičkom licu, npr. blogeru, prema članu 158 Zakona o obligacionim odnosima, krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom |
Izdavač za novinara/urednika: dovoljna je (obična) nepažnja | Poslodavac za zaposlenog: neophodno postojanje namere ili grube nepažnje | |
Posebni osnovi isključenja odgovornosti | Taksativno predviđeni članom 116 | Prema čl. 198, st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome ne znajući da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa |
Rok za podnošenje tužbe | 6 (šest) meseci od dana objavljivanja informacije čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, odnosno od dana kada je tuženi bio dužan da objavi informaciju čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda | Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od saznanja za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok). U svakom slučaju, ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kad je šteta nastala (objektivni rok). Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. |